Posle, najverovatnije, najtežih 14 i kusur sati u njegovom životu Karlo je uspeo da završi najtežu disciplinu koja postoji u triatlonu. Karlo je 3.8km plivanja, 180km bajka i 42km trčanja ušao u cilj sa vremenom 14 sati 39minuta i 9 sekundi.
Vitomir Nićetin je takodje završio svoj peti IRONMAN u vremenu 11sati 10min 36sekundi i zauzeo 54.mesto! Čestitamo!!!
Naravno, ne smemo zaboraviti ni ostale predstavnike iz Srbije koji su završili trku:Milutin Petković - 11.28.44 i Nenad Luković - 13.36.06. Svaka čast...
IZVEŠTAJ SA IRON MEN-a
14. AVGUST 2010. Nagyatad, Madjarska
XX ExtremeMen (IronMan distanca)
U subotu 14.8. se održao 20. IRONMAN u Madjarskoj. Do sada najveća trka po broju učesnika, 420 individualaca i 160 štafeta. Okupili su se takmičari iz 15 zemalja Evrope da se okušaju u jednom od najtežih sportova (3,8 km plivanja, 180 km bicikla, 42,2 km trcanja).
Uslovi za trku veoma teški. Noć uoči trke okolinu Nagyatada je pogodilo strašno nevreme, tako da takmičari koji su bili smešteni u kampu pod šatorima( među kojima sam bio i ja) nisu mogli normalno da se odmore pred trku (provala oblaka, poplavljen kamp i šatori, nestanak struje, jak vetar..), tako da sam ja prespavao u kolima i mogu reći da sam se veoma dobro naspavao koliko god to čudno zvučalo.
Ustali smo u 4h da bi obavili poslednje pripreme (WC, ubacivanje bicikla, torbi...). Oko 4h i 30min smo krenuli na jezero koje je 40km udaljeno od grada. Velika magla, nepoznati predeli, nepregledna kolona automobila kojima su se videli samo farovi su dali još vecu draž ovom čudnom jutru. Dolazak na jezero, poslednja provera opreme, check in, očitavanje chipova, j oš malo priče i davanje poslednjih uputstava pratnji (Cvejic Vladimir-Chong Lee i Čolić Miroslav), merenje telesne težine (71,3 kg) i trka samo što nije počela. Kod linije starta srećem Karla i sa njim razmenjujem par rečenica, dajem mu neki savet , rastajemo se, a ja ostajem u prvom redu na desnoj strani starta. Pucanj iz topa... počelo je...
Od početka trke zauzimam dobro mesto i veoma brzo uspevam da se izvučem iz velike gužve, tako da hvatam svoj tempo i nalazim se na polovini treće( veće) grupe. Zbog kiše prethodne noći podigla se gusta magla iznad jezera,moja taktika za tu situaciju je bila da se držim vrha grupe i pratim plivače ispred sebe. Uz malo krivudanja završavamo prvi (od dva) kruga 34min 10 sec, osećam se odlično i odlučujem da se povučem malo prema sredini grupe zbog magle. Do prve tri bove je sve ok ali onda vrh grupe skreće oko bove umesto da nastavi pravo ka sledećoj. Posle jedno 2min.nailazimo na čamac policije iz kojeg nam nešto govore, čekam reakciju takmičara iz Mađarske da ih pratim, prilazi nam jedan ribarski čamac koji nas vraća na stazu. Kakva je to scena bila, kao iz filma, okrećem se oko sebe i vidim 30ak kapica u vodi kako stoje i okreću se oko sebe i veoma gustu maglu oko njih. Završavamo drugi krug i dalje se odlično osećam ali znam da smo izgubili dosta vremena (38min) - ukupno 1h 12min. Veoma loše vreme za mene, očekivao sam rezultat oko 1h 03min.
U tranziciji se zadržavam relativno dugo, oko 4min, ali spreman uzimam bajk i krećem na 180km dugu hronometarsku voznju. Odmah primećujem da je staza promenjena u odnosu na 2005g. kada sam bio poslednji put, mnogo više brda koja nisu ni malo laka, ali se odlično osecam i to koristim da veoma dobro vozim do Nagyatada (75km - 2h 10min). Još tri kruga od 35km. Sve vreme se redovno hranim (proteinske pločice, energetski gelovi i isotonic). Jedini problem je što moram da stajem zbog male nužde (5 puta na bajku), posledica predhodne kišne noći. Dan postaje veoma topao i počinjem da osećam posledice, do 150km uspevam da držim prosek oko 35km/h ali tada osećam prvi grč u desnom kvadricepsu. Odlučio sam da usporim da bih se sačuvao za trčanje, tako da do kraja trke vozim na maloj sajbni, pored svega odličnih 5h i 30min.
U drugoj tranziciji se takođe zadržavam duže, oko 5min (masiram nogu, vezujem pertle, uzimam gel....) i krecem na trčanje. Zbog grčeva koje sam osetio na biciklu krećem rezervisano na trčanje, na polovini drugog kruga (od 12) odlučujem da pojačam pošto se grčevi nisu pojavljivali. Taj tempo (oko 5,20) držim do 8 kruga kada počinje da me boli desna prepona. Odlučujem da delove u staze u senci brzo hodam (300m) a delove staze na kojem je sunce da trčim. Maraton 4h 17min. Nisam zadovoljan, očekivao sam rezultat oko 3h i 30min.
Ukupno vreme 11h 10min 36sec, zadovoljan sam. Splet okolnosti ovoga puta nije išao na moju ruku, kockice se nisu najbolje složile, ali trku sam završio što mi je i dalje cilj broj 1. Osećao sam se u svakom momentu trke prijatno (nisam imao jake grčeve i bolove, nisam se zaustavljao i stajao...). PETI IronMan je završen... A sada odmor nedelju dana, pa lagano na trening...
Vitomir Nićetin
Još neke fotografije:
